Sleng

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

Сленг је специфичан говор једне друштвене групе. Није исто што и шатровачки говор јер се не заснива на обртању слогова већ на стварању нових речи за већ познате речи или творењем нових речи које изражавају неку специфичност те друштвене групе или њене активности. Познат је сленг осуђеника у затворима којим означавају специфичне појаве и ситуације карактеристичне за њихов начин живота. На пример, стражар је "кер" или "дирек", васпитач "комесар", наредна казна је "приколица", "шаран" је глуп осуђеник, "војник" извршилац насилних поступака на рачун "газда" итд. Сленг осуђеника има поред речи којима означавају појмове карактеристичне за све затворе и специфичне речи које су карактеристичне само за један затвор па и један затворски павиљон. Настао је из потребе осуђеника да се дистанцирају од формалног затворског система и формирају свој неформални затворски систем. Поред затворског сленга карактеристичан је и сленг наркомана. Као и сленг осуђеника и сленг наркомана наглашава дистанцу те групе од осталих који нису наркомани. На пример, кокаин је "бело", "кока", предозирати се у сленгу се каже "оверити", апликација наркотика је "урадити се" итд. У социолошком смислу проучавањем сленга једне друштвене групе може се много сазнати о самој групи, њеној структури и групној динамици.

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

Argo je još jedan naziv za sleng (od franc. argot odn. engl. slang).

Argo izrazi vezani za droge

AKAPULKO GOLD - Cenjena vrsta meksicke marihuane
AKAPULKO RED - Cenjena vrsta crvenkasto smedje marihuane
ACID - LSD
ASPIRIN SMOKE - Duvan pomesan sa smrvljenim aspirinom koji se pusi uz gazirano pice
BHANG - Marihuana
CHARLEY - Kokain
CIGLA - 1 kg hasisa pakovan u obliku cigle
CRNO - Opijum
CISTE STVARI - Sintetske droge
CISTAK - relativno cist hasis pripremljen za "duvanje"
FIKS - Doza o\droe koja se daje putem inekcije
GRASS - Marihuana
GUDRA - Droga
HORSE - Heroin
KISELINA - LSD
OKICA - Opijum
PLJUGA - Droga koja se pusi
SAN FRANCISKO BOMB - Kombinacija Heroina, Kokaina I LSD-a
SPEED-BALL - Kombinacija heriona I kokaina.

Argo termini koji se odnose na pribor koji se koristi pri upotrebi droga

DJILAM - Indijska kratka lula
JOINT - Cigareta u kojoj su kombinovani Hasis I duvan
GUN - Spric za injekcije
NARGILA - Vodena lula za pusenje hasisa
PANJ - Paketic namenjen zatvorskim narkomanima
RIZLA - Papir za pravljenje cigareta

Argo izrazi kojim se opisuje tehnika upotrebe droga

AUT GUCNUTI - Promasiti vrijeme
DUVATI - Duvati ljepak
NACI SE - Pogoditi venu
PJUGANJE - Pusenje
SNIFOVANJE - Usmrkavanje droge
SUT - Ubod, Uzimanje droge injekcionim putem

Argo izrazi vezani za efekte droge

BITI U FAZONU - Biti pod odredjenim dejstvom droge
FRIKNUTI - Sici s uma
HAPPY - Osjecanje punog zadovoljstva
YUNKIE - Biti pod dejstvom narkotika
NAVUCI SE - Postati zavisan
OVER DOSE - Prekomerna doza droge
UKOMIRATI SE - Izgubiti svijest
ZLATNI METAK - Samoubilacko unosenje smrtonosne doze kvalitetne droge

Argo izrazi vezani za korisnike droga

ACID DROPER - Korisnik LSD-a
ACID HEAD - Osoba koja zloupotrebljava LSD (Kisela glava)
CHARLEY COKE - Zavisnik od kokaina
YUNKIE - Osoba koja se fiksa
FOLIRANT - Pocetnik
HASISAR - Pusac hasisa
KOKOSKARI - Osobe koje koriste sve sto nadju ( kao kokoske na bunjistu)
NARKOS - Narkoman
POTHEAD - Pusac opijuma
SNIFER - Osoba koja uzima drogu usmrkavanjem

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

Oš-neš Bangladeš

JEZIK: Ako je jezik "živ organizam koji se stalno menja", sleng bi predstavljao njegov najneuhvatljiviji deo

Pre par meseci, nakon odavno rasprodatog prvog izdanja “Rečnika beogradskog žargona” (2000), autora Borivoja i Nataše Gerzić, pojavilo se drugo, prošireno i poboljšano izdanje ovog zbornika otkačenih slengovskih izraza iz svakodnevnog beogradskog govora.

Materijal koji su autori sakupljali, najčešće iz prve ruke, i ređe iz srpskih filmova, stripova, novina i sa televizije, obuhvata preko 5.000 žargonskih reči i izraza, koji su u Beogradu u upotrebi poslednjih petnaestak godina.
U odnosu na prethodno izdanje, rečnik je obogaćen sa nekoliko stotina novih reči i izraza, a za gotovo svaku reč nađen je i odgovarajući primer. Jedina prethodnica ovom leksikografskom priručniku jeste “Rečnik srpskog žargona” Dragoslava Andrića, objavljen 1976, koji je, zbog specifičnosti i kratkotrajnosti samog slenga, već pomalo zastareo.
Protiv suvoparne doslovnosti
Ako je jezik, po definiciji, “živ organizam koji se stalno menja”, žargon (ili sleng) bi predstavljao njegov najneuhvatljiviji deo. U jezik, kao alternativni izraz, žargon ulazi sa različitih strana: iz zatvorenih grupa ili potkultura, poput tinejdžera i studenata, rok muzičara, narkomana, kriminalaca, uličnih bandi, zanatlija, sportista, hakera, kockara itd. Po pravilu, spontan i živopisan, žargon je uglavnom još i inovativan i šokantan, budući da je kao tajno ili šifrirano sporazumevanje oslobođen svih postojećih normi.
Za razliku od zapadne prakse, žargonske reči u srpskom jeziku ne ulaze u standardni fond reči, pa ih ne beleži nijedan od rečnika standardnog srpskog jezika. To je dovelo do situacije da veliki broj reči koje se svakodnevno koriste u govoru, na filmu i televiziji, u novinama i savremenim književnim delima, nigde nije zaveden. Imajući to na umu, poduhvat Borivoja i Nataše Gerzić postaje kudikamo značajniji.

Parlati sleng

Beograd je tokom 20. veka imao vrlo originalno, slikovito i duhovito slengovsko izražavanje. Njegovi koreni granaju se u rasponu od tajnog jezika predratnih (pre Drugog svetskog rata) zanatskih šegrta, preko ciganskog jezika i jezika mnogobrojnih doseljenika, te reči i izraza koji su usvojeni iz različitih potkulturnih grupa, do onih usvojenih pod uticajem anglo-američke kulture (filmovi, rok muzika itd.). Analiza načina građenja žanrovskih izraza, s druge strane, otkriva zavidan nivo duha i maštovitosti njegovih tvoraca.
Evo nekoliko primera. Da je nešto precizno i tačno, najbolje će se razumeti ako se kaže da je “jebitačno”. Tzv. sirotinjski, “go”, ili pasulj bez mesa, postaje ukusniji ako se nazove “pasulj de gol” ili “alija sirotanović”. Na skupoću taksija lakše se zaboravlja ako se kaže da se stiglo “tadžikistanom”, a račun se platio, naravski, “šuškama”. Žena u klimakterijumu je “klimakteruša”, ona sa izraženim majčinskim atributima “sisar”, poželjna ili zgodna može biti “parče”, “avion” ili “komad”, dok je gospođa u godinama “ikebana”.
Poslovično omraženi milicioner će se lepše doživeti ako se nazove “plavi anđeo”, ili bar “plavuša”, da se radi o Studentskom parku na Studentskom trgu znaće se ako se kaže “Narkić-parkić”, dok u nedostatku redovnog sledovanja narkotika sleduje “zikra”.
Nepopularna Crna Gora postaje popularnija kao “Obala Lozovače”, gde se uz more i muziku može pocrneti ili “nabaciti farbu”, ili isprobati nove poze u seksu “nikaragvanski skočimiš” ili “veseli geometar”, izbegavajući pritom ružne osobe tj. “krndelje”.
Ali, ukoliko ste kukavica, tj. “nemate herca”, već se ponašate kao klasičan beskičmenjak ili “smrad”, iskorištavajući druge kao klasičan “grebaroš” ili “čep”, ili čak kao “papak” uvek spreman za “vaćarenje”, najbolje je da “furnete” u kakvu “donju popizdinu”, jer bi još mogao da izbije kakav “pičvajz”, gde bi vas još neko mogao “olešiti” ili “izuti”.
Pa vi vidite kojim biste to jezikom veselije podneli.

Brankica Mikić

(preuzeto sa http://www.ekonomist.co.yu)

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

Blejači, baje, smorovi i poneki lik

U početku beše reč. Posle nasta žargon. Dobri stari onaj beogradski zbog koga su se osamdesetih rečnici prestoničkog narečja slali preporučenom poštom u Zagreb, Sarajevo, Titograd...Na douku. U međuvremenu od tada do sada frajere, šmekere i džekove zamenili su novi "likovi, smorovi i batice", superžurke su avanzovale u ultražureze, a gradske face govore nekim novim čudnim jezikom.
- Trzni baju na fontele ako nije smoriša.
- Al si normalna? Tip je kulijana, bre u totalu, primer je bezmalo filozofske diskusije dve srednjoškolke na liniji autobusa 95.
Šta je danas beogradski žargon kao i pitanja ko(šta) je zaslužno za današnji oblik - dilema je čak i dobrim poznavaocima. Da li obogaćuje ili skrnavi jezik?
- To što se generacije, koje nekad deli samo jedna decenija, u komunikaciji često ne razumeju i jeste suština žargona. Zato je i smišljen. Za nastanak današnjeg beogradskog slenga zaslužna su ona deca koja po soliterima žive u dve sobe zajedno sa roditeljima, babama, dedama, tetkama... I šta će? Smišljaju reči da ih odrasli ne razumeju. Pedeset godina komunizma u Beogradu nije se pričalo ovoliko žargonski. NJegovim padom današnji sleng počeo je da buja i u poslednjih petnaest godina, prvenstveno zahvaljujući američkim filmovima i kompjuterima. Posredstvom tih mašina mnogo smo "pokrali" od Amerikanaca, nešto modifikovali, i tako je nastao taj govor mlađe generacije, objašnjava pisac "Rečnika savremenog beogradskog žargona" Borivoj Gerzić.

S druge strane Beograd se u poslednjih petnaest godina otvorio. Što dobrovoljnim došljacima, što izbeglicama koji su, dolazeći prvo iz Hrvatske zatim Bosne i naposletku Kosova, hteli-ne hteli doneli svoja narečja. I žargon provincije.
- Tačno je da je svako doneo neke svoje reči, ali malo koja se "primila" u tolikoj meri da je postala beogradska. Pravilo je da žargon stvaraju zatvorene grupe koje u njemu već žive. Razlikuju se tako računarski, kockarski, lopovski, narkomanski, navijački, žargon dece i tinejdžera. Svima je zajedničko jedino to što su - beogradski, priča Gerzić.

Dok se teorije lingvistike lome oko toga je li suština slenga u alternativi postojećem govoru ili je avangarda ili nije ništa drugo do obično đubrište jezika iz koga umesto bajatih izniknu nove, sveže i efektne reči, beogradskom žargonu jedno se ne osporava: Da je ostao duhovit kao i to da anonimni tvorac ekspresno reaguje na zbivanja oko nas. Prevodilac Dragoslav Andrić tvrdi da je beogradski sleng neuhvatljiv i bez pravila, da se s njim nikad ne zna.
- Reč "gotiviti" nepravedno je smeštena u izum današnjih tridesetogodišnjaka. Jeste se ona pojavila 90-ih u Knez Mihailovoj, ali postojala je još u Vukovo vreme kao izraz zidara sa severa Šare koji su dolazili u Beograd. Jedno vreme je potonula kao podmornica da bi poslednjih godina odnekud vaskrsla, kaže Andrić i dodaje da je, prikupljajući materijal za drugo izdanje "Rečnika žargona", šokiran u kojoj meri je Beograd reagovao na promene-rečima.
- Pre rata bilo je samo par izraza za karakteristične grupe mladih: mondeni, frajeri i hašišari. Sad ih ima oko 30. Danas čovek jasno zna ko su rejveri, ko su blejači i švorceri, ko kuleri, ko padavičari. Reč blejač označavala je i u vreme naših deda zurenje u prazno, dokolicu. U uslovima sankcija pojavila se opet kad su mladi sa periferije odlazili u centar i stajali bez novca pred ulazima kafića do ujutru kad su se vraćali na neke svoje čukarice. Na tom korenu današnji dvadesetogodišnjaci smislili su još osam novih reči za dangube. Klinci danas jednostavno žive sleng. Tako je nedavno urbana tinejdžerka sa beogradskog asfalta usplahireno upitala svoju fakultetski obrazovanu majku "je li tačno da i ovce bleje", kaže on.
Žargon je i mač sa dve oštrice. Sagovornik "Glasa" navodi primer druge devojke iz Desete gimnazije koja je reč "peh" svrstala u sleng. Prosto svikla na "bedak". Ako je tačno da se bogatstvo jednog jezika, pa i slenga, meri brojem reči podatak obećava. Tako se primera radi, u prvom izdanju rečnika Vuka Stefanovića Karadžića našlo 20.000 reči.
- Današnji beogradski žargon ima isto toliko, kaže Andrić. Danas više nego ikad govor Beograđana otkriva i čemu su vični. Zanimljivo je da u rečnicima savremenog prestoničkog slenga postoji čak 500 izraza za kvalifikaciju devojke. Pre deset godina bilo ih je oko 300. Drugo mesto sa, čak, 301 sinonimom neprikosnoveno drži "bezobrazni" glagol bez koga ne bi bilo niti Beograđana niti "gradske žvake". Kako kome razumljive.

Ivana Ikraš

(preuzeto sa http://arhiva.glas-javnosti.co.yu)

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

Most popular slang terms in order of popularity by number of reports: Winter, 1997 (therefore, U do know most of them Wink

)

20. Crash: (verb)To rest or sleep.
19. All that: (adjective)1. Great; the best. 2. Superior to others; conceited.
18. Grub: 1.(verb) To eat. 2.(noun) Food, meal.
17. Dude: 1.(noun) Person, especially male. 2.(interjection) A greeting or salutation.
3.(interjection)An indication of surprise.
16. Hottie: (noun) An attractive person.
15. Bad: 1.(adjective) Good. 2.(noun) Fault.
14. What's up?: (greeting) Hi; what is new or happening?
13. Jack up: 1.(verb) To mess up or ruin. 2.(adjective) Mean, cruel.
12. Hoochie: (noun)1. A person that is sexually promiscuous. 2. A sexy woman. 3. A female who dresses provacatively.
11. Homey: (noun) A friend or buddy, pal.
10. Dis': (verb) 1. To disrespect, make fun of, tease, harass. 2. To ignore, treat badly, brush off.
9. Cool: (adjective) 1. Calm. 2. Fine, acceptable. 3. Neat; exciting; interesting; very good.
8. Phat: (adjective) 1. Cool; very good. 2. Attractive or nice. 3. Large; huge. 4. Big; high, especially used as a term by skateboarders, rollerbladers or snowboarders to describe a jump. 5. Someone who is respected, looked up to.
7. My bad: (noun) My fault.
6. Stoked: (adjective) 1. Excited; very happy; psyched. 2. Surprised or bewildered.
5. Kick it: (verb) 1. To relax. 2. Command to pay attention.
4. Trip/trip out/trippin': 1.(noun) An unusual or strange thing or event. 2.(verb)To act out of character. 3.(verb) To not make sense. 4.(verb) To be overwhelmed. 5.(verb) To overreact. 6.(verb)To disagree. 7.(verb) To get upset; to rage. 8.(verb) To act crazy or surprised. 9.(verb)To act as though one is high on drugs.
3. Chill: (verb) To relax; calm down.
2. Dope: (adjective) Something that's fun, addicting, awesome, out of this world, cool, hip and/or attractive.
And the most popular term:

1. Da/the bomb: (adjective) Great; awesome; extremely cool.

Rakelly · Upućeni član

Neverovatno. U jednom pravcu "ide" globalizacija komunikacije otelotvorena u svetskim jezicima sa engleskim kao dominantnim predvodnikom, a u drugom lokalizacija, kao izraz zelje da se misli razumljivo prenesu samo ljudima koji cine odredjenu grupu (kul spiku sabani ne smeju razumeti). Ovo je krajnje iritirajuce, kada su u pitanju strani jezici - covek se posteno namuci da neki jezik nauci, a onda se susretne sa slengom i vrati u podnozje planine na koju se mukotrpno popeo.